Хајкуна, Радојичино срце из њедара

ДУЊА: – Добро јутро и добро дошли у емисију „Један на један”. Наша гошћа је прелепа Анђелија која ће нам испричати нешто више о својој великој и несвакидашњој љубави са хајдуком Малим Радојицом. 

ТАРА: – Добро јутро, боље Вас нашла.

ДУЊА: – Која мисао Вам је пролазила кроз главу кад сте свиленом марамом прекрили очи Малом Радојици?

ТАРА: – Било ми га је жао и била сам уплашена за његов живот. Истрпео је све муке, јуначки се борио и да на крају да све пропадне. Нисам могла да допустим. Зато сам преузела ствар у своје руке и спасила га.

ДУЊА: – Да ли Вам је нешто тешко пало? Ипак сте Ви Туркиња. Није ли то превелика жртва?

ТАРА: – Ниједан задатак није тежак када радите то из љубави и за вољену особу. Искрено доста сам се потрудила да одрадим сваки задатак до савршенства и на крају се исплатило.

ДУЊА:– Прешли сте у хришћанство, чак сте и име променили. Јесте ли једног тренутка зажалили?

ТАРА: –  Не, нисам. Било ми је тешко, и у почетку сам била престрављена на саму помисао на то. Страховала сам да ће ме неко убити због тога, али знајући да је то једини начин да нас двоје останемо заједно, то сам урадила.

 

ДУЊА: – Да ли бисте поново помогли Радојици и све ризиковали због њега? 

ТАРА: – Наравно да бих. Да могу, све бих исто урадила. Једноставно, тај осећај када спасите човеку живот , а касније се испостави да је то човек Вашег живота... тај осећај је непроцењив.

ДУЊА: – Како бисте описали Малог Радојицу у неколико речи?

ТАРА: – Веома је тешко описати тако великог човека као што је Радојица, али сигурно да на његову храброст, пожртвованост и оданост нико не би остао равнодушан. 

ДУЊА: – Хвала Вам на гостовању.

ТАРА: – Хвала што сте ме позвали.