МИЛА: – Добро јутро!
АНЂЕЛА: – Добро дошли у нашу емисију
Јутро са Анђелом и Милом.
МИЛА: – Недавно је Мали Радојица
оправдао сва наша очекивања и задивио нас својим јунаштвом.
АНЂЕЛА: – Зато овога јутра са
задовољством поздрављамо нашег јунака.
МИЛА: – Добро јутро, Раде!
РАДОЈИЦА: – Добро јутро вама и свим гледаоцима.
АНЂЕЛА: – Раде, да ли сте веровали да ћете избавити себе
и остале јунаке из тамнице?
РАДОЈИЦА: – Знао
сам да морам остати прибран и веровати у избављење.
МИЛА: – Испричајте нам како сте дошли на
идеју да се претварате да сте мртви.
РАДОЈИЦА: – Надао сам се да ће Бећир-ага
поверовати да сам мртав и да ће ме
закопати. Тако бих добио прилику да избавим не само себе већ и остале
хајдуке.
АНЂЕЛА: – Бећирагиница није поверовала у
то. Кроз које сте све муке, њеном заслугом, морали да прођете?
РАДОЈИЦА: – На почетку су ми заложили
ватру на грудима. Затим је Бећирагиница наредила да ми ставе змију у недра. Ни
то јој није било довољно па ми набијају 20 клинаца испод ноктију. Све сам
издржао, али нисам одолео лепоти Хајкуне. Помогла ми је да прикријем свој осмех
и коначно убедим Бећирагиницу да сам мртав.
МИЛА: – Прича се да вас је Бећир-ага
бацио у море. Да ли то истина?
РАДОЈИЦА: – Истина је, али сам успео да
препливам до обале и повадим клинце. Наравно, уследила је моја освета.
АНЂЕЛА: – Како сте свој план спровели у
дело?
РАДОЈИЦА: – Прикрао сам се једне вечери
Бећир-агином дому. Слушао сам њихов разговор и у тренутку кад су се најмање
надали улетео у кућу.
МИЛА: – Шта се десило након тога?
РАДОЈИЦА: – Убио сам Бећир-агу. А Бећирагиница
је после првог убоденог клинца издахнула (а ја издржао 20).
АНЂЕЛА: – Ова прича има срећан крај, зар
не?
РАДОЈИЦА: – Када се све завршило, уз
Хајкунину помоћ, ослободио сам и остале хајдуке и нас двоје смо се венчали, а
моја Хајкуна је постала Анђелија. Променила је и веру.
МИЛА: – Хвала што се ову невероватну
причу поделили са нама.
АНЂЕЛА: – Надам се да ћемо се видети у
још некој емисији.
РАДОЈИЦА: – Хвала вама на позиву.
АНЂЕЛА: – Овим завршавамо и наш јутарњи
програм.
МИЛА: – Видимо се сутра. До гледања.
Нема коментара:
Постави коментар